Evropa se suočava sa najozbiljnijom krizom snabdevanja avio-gorivom u modernoj istoriji. Zatvaranje moreuza Hormuz dovelo je do udara na cene, otkazivanja hiljada letova i pretnje skupocenim letnjim odmorima – a EU upozorava da će vrhunac krize tek uslediti u junu.
Evropa ulazi u najveću krizu snabdevanja avio-gorivom od Drugog svetskog rata. Zatvaranje moreuza Hormuz usled sukoba u Iranu, koje traje već skoro 10 nedelja, preseklo je ključni dotok goriva ka evropskim aerodromima i dovelo do otkazivanja hiljada letova širom kontinenta. Avio-kompanije su u maju 2026. već otkazale oko 13.000 letova i 2 miliona sedišta, a pravi udar tek sledi – procenjuje se da će u junu zalihe u Evropi pasti ispod kritičnog praga od 23 dana.
Stručnjaci ovu situaciju opisuju kao "spori voz koji se sudara" – krizu koja se gradi nedeljama i čiji će se puni efekti osetiti tek u najprometnijim letnjim mesecima. "Nije u pitanju kratkoročni problem, jer se ne može lako rešiti", upozorava Matt Smith, direktor za istraživanje robe u Kpleru. John Gradek, profesor upravljanja rizikom u avijaciji na Univerzitetu McGill, dodaje da smo "ušli u režim krize".
Kako je došlo do krize?
Moreuz Hormuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte, zatvoren je usled rata u Iranu. Ovo je preseklo snabdevanje zemalja Zaliva ključnom sirovinom za proizvodnju avio-goriva. Evropske rafinerije, koje su u velikoj meri zavisile od uvozne nafte iz ovog regiona, sada beleže dramatičan pad kapaciteta. Cene avio-goriva su se više nego udvostručile, a u nekim slučajevima gotovo utrostručile, što je dovelo do pritiska na avio-kompanije koje ionako posluju sa tankim maržama.
Ko je najviše pogođen?
Prema istraživanju Goldman Sachsa, najugroženija je Velika Britanija, koja je najveći neto uvoznik goriva u Evropi i suočava se sa rizikom racionalizacije. U junu se očekuje da će evropske komercijalne zalihe pasti ispod kritičnog praga od 23 dana, koji predstavlja ozbiljan i neposredan nedostatak. Ako se situacija ne popravi, do jula bi nivo mogao pasti na 20 dana, a do avgusta na samo 15 dana, što bi zahtevalo drastičnije mere racionalizacije, pa čak i zatvaranje manjih aerodroma.
Koje kompanije otkazuju letove?
Kriza je već pogodila vodeće evropske avio-prevoznike. Lufthansa je otkazala stotine letova, dok je SAS u aprilu otkazao 1.000, a dodatnih 1.200 u maju. Croatia Airlines je najavila otkazivanje gotovo 900 letova u narednom kvartalu. Čak i Croatia Airlines, koji leti iz Zagreba ka ključnim destinacijama koje koriste i putnici iz Srbije za presedanje (Frankfurt, Minhen, Cirih, Pariz, London), pogođen je rastom troškova. Sa druge strane, Ryanair tvrdi da je najzaštićenija kompanija u Evropi zahvaljujući hedžingu goriva i da ne planira otkazivanja.
EU: Avio-kompanije moraju da isplate odštetu
Evropska komisija je zauzela jasan stav: poskupljenje goriva nije "vanredna okolnost" koja oslobađa avio-kompanije obaveze da putnicima isplate odštetu za otkazane letove. Apostolos Tzitzikostas, evropski komesar za transport, izjavio je za Financial Times: "Cena avio-goriva je razlog zašto imamo otkazivanja letova, ali ako otkažu letove bez vanrednih okolnosti – a cene goriva to nisu – moraće da obeštete putnike." Ovo je važna informacija za sve putnike koji planiraju letovanje ovog leta – ukoliko vam let bude otkazan, imate pravo na odštetu po EU regulativi 261/2004.
Šta ovo znači za putnike iz Srbije?
Iako Air Serbia i Wizz Air iz Beograda zasad ne beleže masovna otkazivanja, indirektni efekti krize osetiće se i kod nas. Prvo, cene karata ka Evropi su u porastu jer avio-kompanije prenose više troškove na putnike. Drugo, smanjenje kapaciteta drugih kompanija znači manji izbor letova, posebno ka manjim destinacijama. Treće, letovi sa presedanjem preko evropskih hubova (Frankfurt, Minhen, Cirih, Beč) mogu biti pogođeni otkazivanjima Lufthanse i drugih kompanija.
Šta putnici mogu da urade?
Stručnjaci savetuju nekoliko koraka. Rezervišite karte što ranije – cene će samo rasti kako se bliži letnja sezona. Razmotrite direktne letove Air Serbia ili Wizz Aira iz Beograda, koji su trenutno stabilniji. Proverite opcije preko Beča ili Budimpešte kao alternativnih polaznih tačaka. Ako vam je let otkazan, znajte da imate pravo na povraćaj novca ili alternativni prevoz, kao i na odštetu do 600 evra po putniku. Pratite obaveštenja avio-kompanija i budite spremni na promene u rasporedu.
Potencijalna rešenja
Evropska unija razmatra nekoliko mera za ublažavanje krize. Jedna od opcija je uvoz američkog Jet A goriva kao zamene za uobičajeni Jet A-1 iz Zaliva. IATA i EASA su već predložile ovu meru, a EU je u pripremi kontingentnih planova. MEđutim, logistički izazovi su veliki i ne očekuje se brzo rešenje. "Budićemo u kriznom režimu" dok god je moreuz Hormuz zatvoren, upozoravaju analitičari. Tony Fernandes, direktor AirAsia, izjavio je da je ova kriza "gora od pandemije COVID-19" za avio-industriju.
